Имамо, нажалост, много разлога да вјерујемо да за исповијест свједока - који тврди да је актуелни бањолучки муфтија Едхем Чамџић лично убио најмање осам заробљених српских војника - надлежни у Суду БиХ нису пуно заинтересовани.
Да је другачије, ратни командант Петог корпуса бошњачке Армије БиХ Атиф Дудаковић, одавно би био иза решетака. Овако, бројни докази, видео - снимци - од којих се сваком нормалном човјеку дизала коса на глави - по свему судећи, за Тужилаштво БиХ нису довољно добри да се "случај Дудаковић" покрене са мртве тачке.
Узгред речено, оваквих јасних и чврстих доказа није било у поступцима вођених против Срба што Суду БиХ није представљало никакву препреку да им изрекну драконске казне.
Оно што нас највише чуди, и што изнова понављамо већ годинама, јесте неспорна чињеница да ни надлежни у Републици Српској нису претјерано ажурни када је ријеч о прикупљању доказа о почињеним злочинима над српским борцима и цивилима у протеклом рату, а да наше правосуђе олако прешућује и оно што је било могуће процесуирати. Као да Бога моле да неко други уради њихов посао.
И опет кажемо, да је другачије, и "случај Чамџић" би одавно имао епилог. Јер, о ономе што је освануло на новинским ступцима и ТВ екранима, по кулоарима се шушка више од деценије.
Ипак, у свему нас охрабрује чињеница да постоји могућност да се злочинима муџахедина на Озрену и Возући позабави Тужилаштво Србије које је предложило својој влади да омогући долазак бившем припаднику "Ел муџахедин бригаде" Али Ахмеду Али Хамаду у Србију, и да тамо свједочи о свему што се дешавало. Можда се у клупку злочина почне одмотавати и овај актулени. Чамџићев...

TrackBack

Текст за штампање

RSS