За Борачку организацију и српски народ догађај који Комшић спомиње био је увод у кравави рат, јер су друга два народа безобзирно и у потпуности занемарила вољу српског народа и њихову жељу да живе у Југославији. То је и онда и сада био и остао покушај наметања воље српском народу да живи у зајеници коју су везивањем ратних застава пројектовала друга два народа од чијих жеља и воље српски народ има болно искуство. То искуство, а нарочито погром и геноцид почињен над Србима у Другом свјетском рату и данас производе страх код Срба.
Зато Жељко Комшић, посебно као високи функционер чија функција подразумијева бар минимум знања и одговорности, нема право да се игра са осјећањима српског народа и да има намеће слављење датума који је произвео рат.
Жељко Комшић истовремено заборавља да она БиХ коју он призива и на коју подсјећа више не постоји, да већ готово 15 година живимо у једној другој реалности, једној другој БиХ, коју чине два ентитета и три конститутивна народа, реалности у којој мора да се уважава воља српског народа за разлику од времена које Комшић спомиње и очигледно прижељкује.
Комшићу, наравно, нико не може забранити да свој дан слави колико жели и кад жели, али истовремено мора знати да се више никад неће поновити вријеме о којем говори и да се више ништа неће и не може наметати српском народу са све заставама и љиљанима или без њих, те да ћемо ми прослављати своје празнике без обзира да ли Комшићу то смета или не.
Дан Републике Српске је 09. јануар и тако ће увијек бити.

TrackBack

Текст за штампање

RSS