Градоначелник Бехмен је показао да је наводно мултиетничко Сарајево, као и наводна мултиетничка странка из које долази чиста лаж, да из глава бошњачких политичара још није нестала идеја о унитарној Босни, идеја по којој су Бошњаци једини добри момци а понекад и жртве, да су други само агресори и злочинци за које у Босни и њеном главном граду мјеста нема.
Ако 40 невиних људи убијених док су по договору излазили из Сарајева нису жртве, ко су онда жртве и шта то онда заслужује да се обиљежи и шта је онда злочин? Зашто једни имају право да обиљежавају страдање својих жртава а другима се то право ускраћује и пријети? У каквој ми то земљи онда живимо?
Ако су полиција и предсједник Суда БиХ рекли да не постоје препреке да се обиљежи страдање, онда је јасно да је захтјев за одлагање обиљежавања чиста политика, иста она политика која је почела рат у БиХ, између осталог и злочином у Добровољачкој улици. Бехмен и колеге из његове и других сарајевских странака боје се да ће оваква обиљежавања разоткрити праву истину о рату у БиХ, да ће показати да су управо они агресори на српски народ и да су започели рат. Зато изјавама пуним мрежње покушавају сакрити стварну слику и истину.
Бехменова изјава била је истовремено сигнал и позив инструментализованим групама фанатика који су при руци увијек кад устреба, да на интернету покрену лавину увриједа и пријетњи породицама које мирно намјеравају обиљежити страдање своје дјеце у Добровољачкој, као што то Бошњаци годинама чине у Републици Српској. Са таквим изјавама и изливима мржње из Сарајева на сваки помен српских жртава, само је једно сигурно, а то је да БиХ какву они желе нема будућности.

TrackBack

Текст за штампање

RSS