САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ПОСЉЕДЊИХ НАПАДА НА РС

Ријеч је о очигледној, намјерној и добро смишљеној замјени теза, истих оних људи и њихових савезника који су почетком 90-их и довели до рата на простору бише Југославије. Наиме, Стјепан Месић, Харис Силајџић, Ејуп Ганић и њима слични, уз помоћ својих ментора из Њу Јорк Тајмса и неких других америчких медија и излобираних америчких политичара и генерала покушавају остварити старе циљеве које нису успјели завршити 1995. године. Приче о уласку Хрватске војске у Бања Луку очигледан су наставак хорора и снова из акција Дрина 95 и Маестрал, које су сломљене у септембру 1995 у Новом Г раду, Костајници и Козарској Дубици. Рукопис је дакле исти, кухиња такође, исти је зачин, исте мирођије а и плаћеници и кувари су препознатљиви.
Необично је само што се екипа провјерених србомрзаца и рушилаца Дејтонског мировног споразума, као и свих договора подстакнутих из Републике Српске и од стране политичара из Републике Српске - поново окупила на истој платформи рушења Републике Српске и понижавања српског народа новим сатанизацијама и пријетњама иза којих наводно поново стоји моћна америчка администрација. Америка јесте моћна и њезин утицај на Балкану јесте евидентан, али проблем је у томе што сметња процесу стабилизације и приближавања БиХ Европској унији није Република Српска и њезино право осигурано Дејтонским споразумом, већ превасходно ФБиХ која у сваком погледу заостаје за српским ентитетом. Проблем су, искључиво Харис Силајџић и Стјепан Месић, два провјерена ратна хушкача и укопника бивше државе у којој су сви били равноправни и која је била скројена управо по моделу који је једини гарантовао сувереност, заштиту људских права, националне вјерске и све друге слободе. Овај двојац већ дуже вријеме унутар америчке администрације тражи новог кормилара који би требао да се зове Педи Ешдаун, макар све поново била реприза, па и сам рат. Само овај пут су се преварили, јер на другој страни нема оних који желе да ратују, већ смо на другој страни ми који желимо да стварамо БиХ, али са Републиком Српском коју други ентитет тек треба да достигне.
То неће моћи ширењем зла и мржње, призивањем ратних добоша и новим крвопролићем, али се надамо да ће овај пут и најнедобронамјернији србомрзци, како на домаћој политичкој сцени, тако и у клаокама новог свјетског поретка вазда спремног да батином и барутом другима намеће ред и рјешења. Овај пут мора да се зна да Срби више нису и неће бити дежурни кривци, па макар се за то залагали њујоршки, вашингтонски, лондонски, берлински или неки други жреци догме која је српски народ у последњој деценији 20. вијека довела до уништења.
Борци Републике Српске најбоље знају како је створена Република Српска и како је треба бранити. Знамо то боље и од политичара и од медија који нас нападају, али нас то неће заплашити и спријечити да поново будемо и први и задњи бедем одбране Републике Српске, без обзира ко ће све бити са нама и ко ће бити на другој страни. Позивамо све политичке снаге у Републици Српској да се јасно и недвосмислено одреде и ставе на располагање за одбрану Српске и Дејтонског мировног споразума, јер свако друго рјешење било би превара и било би поразно за српски народ.