ОДГОВОР ОХР-у НА ПОЗИВ ЗА ОБУСТАВЉАЊЕ ИСТРАЖИВАЊА СРЕБРЕНИЧКИХ ЖРТАВА

Уз то, преко Сребренице се и даље уздиже култ жртве и страдања, док се на другој страни ствара мит о агресорима. Једини проблем су и српске жртве око Сребренице за које не постоји ни пијетет ни сажаљење јер њих су убијали Насер Орић и други муслимански злочинци и штићеници тзв. међународне заједнице оличене првенствено у САД као лидеру те заједнице, али истовремено и ауторитету који на све начине спречава да се утврди истина о рату и страдању у БиХ, да се утврди стварни карактер рата са свим узроцима и посљедицама. Тако се не може до помирења и саживота, а поготово не до новог братства и јединства којег су штитили и бранили једино Срби који су преко ноћи сатанизовани и као једини истински антифашисти на Балкану набијеђени да су злочинци, агресори, фашисти. То су све грубе и крупне лажи, понижавајуће за нормалну људску свијeст и као такве никад неће проћи суд историје ма колико се било ко буде позивао на пресуде силом створених и силом одржаваних судова као што је Хашки трибунал. Јер свако зна како се суди у таквим трибуналима и колико су ту (не)важне чињенице. Уосталом, нека та иста Америка отвори своје тајне архиве, нека то исто уради и УН који је у то вријеме скривао све важне чињенице релевантне и за почетак и за ток и за крај рата у Југославији коју је управо УН требао бранити и сачувати.
Последња изјава ОХР-а показује на жалост на он није у функцији истине, да уопште није у функцији због које и постоји. Јер да јесте, тражио би и инсистирао да се истраже сва дешавања око Сребренице, дакле и она од 1992. до 1995. када су Орићеве снаге убиле више од 3.500 подрињских Срба. ОХР-у довољан повод за истрагу није чак ни изјава Мирсада Токаче директора Истраживачко-документациног центра из Сарајева који каже да је пронашао више од 500 живих Сребреничана који су се водили као нестали у дешавањима из јула 1995. године. Не брине их ни што сам директор Меморијалног центра у Поточарима Мерсед Смајловић признаје да је у Поточарима сахрањено више од 50 особа које нису страдале јула 1995. године.
ОХР интересује само пројектована и наметнута истина, а свако ²таласање² треба што прије зауставити. То подизање прста сваки пут кад се приближимо истини, сваки пут кад разгрнемо прљаве и подле креаторе рата и сатанизације и кад доказима потврдимо да смо и ми ратни страдалници- а посебно да знамо шта је уистину злочин и шта је геноцид и кад власнике живота и смрти узнемиримо својим историјским искуством и голготом као што је Јасеновац- то више нећемо ни толерисати ни дозволити. Доста нам је пријетњи и санкција, доста нам је протектора. Борачка организација зато поручује ОХР-у да је због мира људи који живе на овом подручју, боље да оде одавде.
А што се истине тиче њу ћемо тражити док год постоји нада и док је не пронађемо, без обзира на пријетње и опструкције, политички маркетинг и насиље. То није само питање части већ и питање нашег историјског и уопште националног и људског опстанка у БиХ.